Za vlasnike zgrada i operatere poboljšanje performansi ne mora uvek početi sa velikim kapitalnim projektom. U mnogim postojećim američkim zgradama prva prilika je da se dobije više od imovine koja je već postojeća: razumevanje gde se energija troši, identifikovanje sistema koji imaju loše performanse i korišćenje boljih kontrola za efikasnije upravljanje opremom. Ta prilika je sve važnija kako potražnja za električnom energijom raste i vlasnici odmeravaju konkurentske zahteve za kapitalom. Potražnja za električnom energijom u SAD porasla je u proseku 2,1 procenat godišnje tokom poslednjih pet godina, prema američkoj Upravi za energetske informacije, koja predviđa nastavak rasta do 2050. godine.
To menja ekonomiju energetske efikasnosti zgrada. Umesto da efikasnost posmatraju prvenstveno kao inicijativu za održivost ili čekaju sledeći veliki ciklus zamene opreme, vlasnici mogu da posmatraju fizički rad same zgrade. Gde se energija troši nepotrebno? Koja sredstva posluju izvan očekivanih opsega? Koja prilagođavanja se sada mogu izvršiti i koji problemi sa opremom zaista zahtevaju kapital?
Za vlasnike i operatere zgrada u SAD, najbrži put ka nižim troškovima energije i emisijama često počinje sa zgradama koje već imaju. Poslovni slučaj je operativan: koristite bolje podatke i kontrole da biste smanjili otpad, poboljšali performanse opreme i odredili prioritet kapitalu bez čekanja na potpuni ciklus naknadne ugradnje ili zamene.
Energetska efikasnost zgrada stvara četiri bazena vrednosti
Poslovni slučaj energetske efikasnosti izgradnje postaje jasniji kada odvojimo njene potencijalne izvore vrednosti umesto da svaku korist tretiramo kao zamjenjivu.
Prvi i najdirektniji je trošak potrošnje energije. Smanjenje nepotrebnog grejanja, hlađenja, ventilacije i drugih opterećenja može smanjiti potrošnju i operativne troškove. To je teška korist kada se meri u odnosu na odgovarajuću osnovnu liniju.
Drugi je održavanje i životni vek imovine. Podaci o zgradi mogu pomoći operaterima da vide nenormalno ponašanje opreme i ciljaju održavanje tamo gde je to potrebno. Finansijski efekat će zavisiti od uključene zgrade i opreme, tako da ga treba procenjivati nezavisno od uštede energije, a ne pretpostavljati.
Treća je operativna otpornost. Bolja vidljivost rada sistema zgrada može pomoći operativnim timovima da ranije prepoznaju probleme i donesu informisanije odluke o kritičnim sredstvima. Kako potražnja za energijom raste i uslovi mreže postaju važniji za poslovno planiranje, znanje kako, kada i gde zgrada troši energiju postaje operativna sposobnost, a ne samo metrika održivosti.
Četvrti su uslovi stanara. Temperatura, vlažnost, kvalitet vazduha i dosledni uslovi životne sredine važni su na radnim mestima, školama i drugim okupiranim prostorima. Ali ekonomske koristi ne treba precenjivati. Bolji uslovi u zatvorenom prostoru mogu podržati šire ciljeve vlasnika, ali tvrdnje o produktivnosti, popunjenosti, stopama zakupa ili profitabilnosti zahtevaju dokaze specifične za slučaj zgrade i upotrebe. Modifikacija građevinskih operacija ne bi trebalo da se dešava na štetu udobnosti putnika.
Razdvajanje ova četiri fonda vrednosti je važno. Omogućava vlasniku da razlikuje merljive uštede od drugih vrednih, ali više kontekstualno zavisnih operativnih koristi.
Postojeća optimizacija zgrade izbegava početak ispočetka
Ovde ekonomija postojećeg američkog građevinskog fonda postaje posebno važna.
Vlasnici retko imaju luksuz da tretiraju zgradu kao prazan list papira. Zgrade mogu sadržati HVAC opremu instaliranu u različito vreme, više generacija kontrola, komponente različitih proizvođača i sisteme koji i dalje imaju koristan radni vek. Čak i kada je opravdana velika modernizacija, zamena svega odjednom možda nije ni finansijski zdrava ni operativno izvodljiva.
To čini postojeću optimizaciju zgrada u velikoj meri problemom interoperabilnosti: Kako da dobijemo korisne informacije iz sistema koji već postoje i pretvorimo ih u bolje operativne odluke?
Odgovor ne bi trebalo automatski da bude kopiranje i zamena.
Otvoreni, interoperabilni digitalni sistemi zgrada mogu stvoriti sloj u postojećoj infrastrukturi, omogućavajući vlasnicima da povežu operativne podatke i poboljšaju vidljivost uz očuvanje upotrebljivih sredstava. Siemensova Building X, na primer, dizajnirana je kao centralna osnova za prikupljanje i analizu podataka o zgradi u realnom vremenu i pruža otvorene API-je za integraciju sistema izgradnje kod više dobavljača. Siemens kaže da su kupci koji koriste platformu postigli energiju ušteda do 30 procenata kroz optimizaciju energetske efikasnosti zasnovanu na podacima. Ta brojka je, međutim, prijavljeni ishod kupca, a ne zagarantovani rezultat za svaku zgradu.
Veća tačka je važnija od bilo koje pojedinačne platforme: digitalizacija stvara najveću vrednost kada pomaže vlasnicima da poboljšaju ekonomiju imovine koju već poseduju, umesto da prisiljava modernizaciju tehnologije i fizičku zamenu da se dogode istovremeno.
Bolje upravljanje energijom zgrada pretvara podatke u akciju
Samo podaci ne štede energiju.
Njegova vrednost dolazi iz operativnog lanca koji omogućava: vidljivost, dijagnozu, kontrolu i verifikaciju.
Prvo, vlasnicima je potrebna vidljivost u tome šta zgrada i njeni glavni sistemi zapravo rade. Energetski i radni podaci mogu otkriti kada i gde dolazi do potrošnje i uspostaviti osnovnu liniju prema kojoj se promene mogu meriti.
Odatle dolazi dijagnoza. Operatori mogu istražiti sisteme velikog opterećenja ili velike varijance i tražiti obrasce rada koji ukazuju na otpad ili kvar: oprema koja radi kada nije potrebna, sukobljeno grejanje i hlađenje, višak ventilacije ili podešavanja kontrole koja više ne odgovaraju popunjenosti i upotrebi.
Onda dolazi kontrola. Jednom kada se razumeju uzroci, operateri mogu da prilagode rasporede, zadate tačke i sekvence ili da se adresiraju na opremu koja ne funkcioniše kako je predviđeno.
Konačno dolazi verifikacija. Da li je intervencija zaista smanjila potrošnju ili troškove u odnosu na osnovnu vrednost? Ako ne, zašto ne?
Taj poslednji korak je kritičan jer pretvara upravljanje energijom zgrade iz zbirke aktivnosti u ponovljiv poslovni proces. Vlasnici mogu razlikovati promene koje daju merljive rezultate od onih koje to ne čine, i mogu koristiti te dokaze da odluče gde treba da ide sledeći dolar kapitala ili operativnog budžeta.