Istraživanje ističe ključne pokretače pametnijih zgrada

Ovaj članak je mašinski preveden.

Zgrade su strateška imovina sa vitalnom ulogom u kretanju sveta ka neto nuli. Iako tehnologije izgradnje i strategije dekarbonizacije nastavljaju da napreduju, ukupni napredak ostaje neujednačen.

Izdanje Siemens Infrastructure Transition Monitor 2025 fokusirano na zgrade, Unutar pametnijih zgrada, anketirano je 1.400 viših rukovodilaca u nizu industrija širom sveta. Njeni nalazi ističu ključne trendove u prelasku na pametnije zgrade koje mogu smanjiti troškove i smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Pojavljuju se tri glavne teme:

• Energetska efikasnost u zgradama ubrzano raste u značaju i postala je glavni infrastrukturni prioritet organizacije širom sveta u naredne tri godine. Više od polovine planira da poveća ulaganja u energetsku efikasnost (57%), tehnologije pametnih zgrada (55%) i elektrifikaciju (54%). Međutim, briga o troškovima i pristup finansiranju ostaju značajni izazovi, posebno u komercijalnim nekretninama, gde 60% rukovodilaca veruje da je dekarbonizacija preskupa.
• Nadogradnja je kritičan mehanizam za dekarbonizaciju zgrada, ali trenutna globalna stopa obnove ostaje ispod 1% godišnje - znatno ispod godišnje stope od 2% potrebne za postizanje ciljeva neto nule. Novi modeli usluga kao što je Energija-kao usluga (EaaS) pojavljuju se kao praktična rešenja koja smanjuju teret početnih kapitalnih ulaganja.
• Digitalizacija je jedan od najmoćnijih pokretača tranzicije. Više od polovine ispitanika veruje da digitalni alati imaju snažan potencijal za smanjenje troškova (56%) i emisije gasova staklene bašte (53%), dok 54% kaže da su njihove organizacije spremne da implementiraju automatizaciju zgrada. Sledeći izazov je širenje ovih rešenja, uklanjanje finansijskih i regulatornih prepreka i usklađivanje svih relevantnih zainteresovanih strana.

Energetska efikasnost: od sedmog do prvog

Istraživanje otkriva jasan pomak u infrastrukturnim prioritetima. Poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama i objektima, koje je 2023. godine zauzeo sedmo mesto, popeo se na prvo mesto 2025. godine - iako ostaje cilj koji pokazuje najmanji ukupni napredak, praktično bez poboljšanja od 2023. godine.

Nekoliko zemalja pokrenulo je velike inicijative za poboljšanje energetske efikasnosti. Ujedinjeni Arapski Emirati, na primer, uveli su program dekarbonizacije za naknadno opremanje 60 vladinih zgrada naprednim tehnologijama energetske efikasnosti. Inicijativa ima za cilj da smanji potrošnju energije i vode za 27% i očekuje se da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za približno 15.400 tona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Sve u svemu, više od polovine organizacija planira da poveća ulaganja u energetsku efikasnost (57%), građevinske tehnologije (55%) i elektrifikaciju (54%) u narednim godinama. Ovo naglašava zašto je energetska efikasnost često najjača polazna tačka za dekarbonizaciju izgradnje, kako iz finansijske tako i iz strateške perspektive.

Ubrzanje modernizacije zgrada i otključavanje kapitala kroz nove modele

Mapa puta Međunarodne agencije za energiju (IEA) Net Zero do 2050. godine navodi da približno 20% postojećeg svjetskog zgrada mora biti naknadno opremljeno standardima spremnim za nultu ugljeniku do 2030. godine. Za postizanje ovoga biće potrebna stalna stopa duboke obnove od više od 2% godišnje. Ipak, trenutna globalna stopa ostaje ispod 1%, a većina projekata uključuje samo plitke obnove koje nisu dovoljne za postizanje istinske tranzicije.

Šezdeset odsto rukovodioca nekretnina veruje da je dekarbonizacija preskupa, u poređenju sa prosekom od 49% u svim sektorima. Samo 33% kaže da njihove organizacije imaju dovoljan pristup finansiranju za dekarbonizaciju, ispod ukupnog proseka od 47%. Finansijski faktori postali su znatno veće prepreke tranziciji nego što su bili 2023. godine. Tri faktora koja pokazuju najveća povećanja su finansijska: nedovoljan kapital, troškovi opreme i tehnologije i cene energije.

Da bi se rešili ovi izazovi finansiranja, Energija-kao usluga (EaaS) pojavljuje se kao važna opcija. On zamenjuje velike početne kapitalne rashode (CapEks) operativnim rashodima plaćanja po upotrebi (OpEks) prema dugoročnim ugovorima o uslugama. Pružatelj usluga snosi troškove nadogradnje efikasnosti i nadoknađuje se uštedama energije i stvarno postignutim smanjenjem ugljenika. Ovo omogućava organizacijama da ubrzaju povrat ulaganja bez preuzimanja početnog novčanog tereta.

Građevinski propisi: Nedovoljno korišćena poluga za dekarbonizaciju

Izveštaj Ujedinjenih nacija ukazuje da bi sektor zgrada mogao smanjiti globalnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte za čak 11% do 2035. godine, što je ekvivalentno uklanjanju milijardu automobila sa puta svake godine. Građevinski propisi su stoga postali kritična poluga za dekarbonizaciju, pri čemu su mnoge zemlje uvele zahteve koji se bave operativnim ugljenikom i utjelovljenim ugljenikom iz izgradnje. Ipak, prema izveštaju IEA-e za 2024. godinu, više od 50% novih gradnji širom sveta još uvek nije obuhvaćeno nijednim energetskim kodeksom zgrada.

Digitalizacija: Otključavanje potencijala zgrada

Više od polovine ispitanika smatra da digitalizacija ima visok ili transformacioni potencijal za smanjenje troškova (56%) i poboljšanje energetske efikasnosti (55%). Digitalne tehnologije takođe produbljuju operativni uvid, omogućavaju pametnije strategije tranzicije i otključavaju nove operativne modele kao što su prediktivno održavanje i automatizovano prilagođavanje uslova rada.

Međutim, samo polovina ispitanika (50%) kaže da njihove organizacije imaju dovoljno podataka za donošenje odluka o dekarbonizaciji. Ovo sugeriše da mnogim organizacijama još uvek nedostaje osnovno razumevanje opreme i sistema instaliranih u njihovim zgradama, stvarajući prepreku planiranju budućih poboljšanja.

Digitalne platforme koje povezuju ecosystems dobavljača usluga i partnera su još jedan važan pokretač tranzicije. Ipak, istraživanje otkriva da je samo 42% organizacija visoko spremno za izgradnju digitalnih ecosystems sa partnerima i dobavljačima.

Automatizacija: budućnost zgrada koje misle za sebe

Istraživanje pokazuje da su tri digitalne tehnologije za koje ispitanici očekuju da će imati najveći pozitivan uticaj na dekarbonizaciju vođene AI. Ovo odražava sve veće prepoznavanje uloge AI u optimizaciji upotrebe energije, predviđanju emisije ugljenika i stvaranju pametnije infrastrukture. Jedan primer je koncept mrežno-interaktivnih zgrada, koje mogu komunicirati i reagovati na električnu mrežu u realnom vremenu kada primaju spoljne signale kao što su cene električne energije ili intenzitet ugljenika.

Ovi sistemi mogu automatski smanjiti potrošnju energije ili prilagoditi proizvodnju i skladištenje energije na licu mesta uz održavanje udobnosti putnika i operativnih performansi.

Većina ispitanika očekuje da će automatizacija zgrada donijeti pozitivne ishode. Niži operativni troškovi svrstavaju se kao vodeća korist, praćena poboljšanom energetskom efikasnošću, efikasnijim odgovorima na nenormalnim uslovima, jačom fizičkom sigurnošću i boljim blagostanjem putnika.

Većina rukovodilaca se slaže da prednosti automatizacije zgrada nadmašuju troškove:

59% veruje da prednosti automatizacije zgrada nadmašuju troškove.

59% veruje da će, bez obzira na to koliko napredna tehnologija postaje, stanovnici zgrada i dalje želeti ljudski nadzor nad građevinskim operacijama.

58% veruje da će automatizacija zgrada igrati važnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

54% kaže da su njihove organizacije spremne da implementiraju automatizaciju zgrada.

51% kaže da će njihove organizacije značajno ulagati u automatizaciju zgrada u narednim godinama.

Od globalnih trendova do mape puta za tajlandska preduzeća

Iako istraživanje odražava trendove među organizacijama širom sveta, tajlandska preduzeća i industrije mogu izvući jasnu lekciju iz svojih nalaza: zgrade i infrastrukturu treba posmatrati ne samo kao operativne troškove, već kao strateška sredstva sposobna da smanje troškove, poboljšaju efikasnost i podržavaju ciljeve korporativne održivosti.

Za organizacije koje žele da započnu, poboljšanje energetske efikasnosti jedan je od najpraktičnijih načina za postizanje opipljivih rezultata. Nadogradnja postojećih zgrada pravim tehnologijama omogućava organizacijama da grade na imovini koju već imaju, a ne da počnu ispočetka. Tamo gde kapitalna ograničenja predstavljaju prepreku, novi modeli finansiranja kao što je Energija-kao usluga su još jedna opcija koju vredi razmotriti.

Gledajući unapred, digitalizacija, podaci i automatizacija igraće sve veću ulogu u pomaganju organizacijama da steknu jasniju vidljivost u korišćenju energije i performansama zgrade, donose odluke zasnovane na podacima i efikasno prilagođavaju operacije sistema kako se uslovi menjaju.

Centralna lekcija iz globalnih trendova nije usvajanje svake tehnologije odjednom, već započeti sa jasno definisanim poslovnim potrebama, prvo ulagati u inicijative koje daju merljive rezultate, a zatim izgraditi prema povezanijim i inteligentnijim građevinskim sistemima tokom vremena.

Ovaj članak je zasnovan na Unutar pametnijih zgrada: Kako inovacije štede troškove i smanjuju emisije, deo Siemens Infrastructure Transition Monitor 2025.