Od zelene energije do inteligentne infrastrukture

Da li je elektroenergetska mreža sledeće strateško bojište?

Evropa širi energiju vetra i solarne energije rekordnom brzinom, ali novi, energetski intenzivni potrošači već vrše pritisak na sistem. Sve veći udeo zelene energije gubi se ako ne proširimo i optimizujemo postojeću elektroenergetsku mrežu pametnim rešenjima.

Zelena tranzicija se ubrzava širom Evrope. Siemens i drugi evropski igrači ukazuju na cilj elektrifikacije od najmanje 35 odsto do 2030. godine kako bi ispunili ambicije RepoVEREU - nivo koji će postaviti znatno veće zahteve za ukupnu energetsku infrastrukturu. Istovremeno, planovi za masovno širenje energije vetra na moru, elektrifikaciju transporta i industrije i rastuću potražnju energetski intenzivnih data centara znače da elektroenergetska mreža ulazi u novu fazu.

Već danas razvoj događaja ukazuje na ključni izazov: sve veći udeo zelene energije se ne koristi. Proračuni zasnovani na podacima Energineta pokazuju da je 18 odsto proizvodnje vetra na moru izgubljeno tokom letnje polovine 2025. godine jer elektroenergetska mreža nije bila u stanju da je apsorbuje.

„Proširenje obnovljive energije bilo je glavni fokus dugi niz godina, i to je bilo neophodno,“ kaže Andreea Balasiu, koja vodi naš posao elektrifikacije i automatizacije u Danskoj. „Ali bez odgovarajuće nadogradnje fizičke infrastrukture rizikujemo usporavanje napretka.“

Prema njenim rečima, pritisak na elektroenergetsku mrežu već je evidentan u nekoliko delova Evrope, gde kapaciteti ne mogu da idu u korak sa brzo rastućom potražnjom koju pokreću novi tipovi potrošača.

„Vidimo znatno više upita iz data centara. Mnogi žele da se povežu na visokonaponsku mrežu, a njihova potrošnja električne energije meri se u megavatima. To menja pravila igre,“ objašnjava ona.

Andreea Balasiu, ko vodi naš posao elektrifikacije i automatizacije u Danskoj

Prva mreža - Energetska infrastruktura mora imati prioritet

Dok se prva faza zelene tranzicije fokusirala na povećanje proizvodnje obnovljive energije, razvoj sada ukazuje na strateški pomak. Da bi se ostvarile ambicije, ključno je da infrastruktura bude u toku.

Radimo po principu „Grid First“ — energetska infrastruktura mora imati prioritet kao preduslov za ostatak tranzicije.

„Prvo su nam potrebni autoputevi - energetski autoputevi, i veliki i mali - inače nećemo u potpunosti imati koristi od ulaganja u vetar i solarnu energiju“, navodi se. kaže Andreea Balasiu.

Istovremeno, ona poziva na jači strateški fokus na elektrifikaciju čitavog lanca vrednosti.

„Nedostaju nam jasni i ambiciozniji ciljevi elektrifikacije sa političkog nivoa - kako na evropskom tako i na nacionalnom nivou. Radi se o postavljanju jasnog pravca i obezbeđivanju da ne govorimo samo o gigavatima energije vetra, već i o tome kako se električna mreža zapravo proširuje i koristi. kaže ona.

Potrošači postaju osnovna imovina

Proširenje električne mreže preduslov je za realizaciju zelene tranzicije. Ali prema nama, to nije stvar ili ili. Iako fizička infrastruktura mora biti proširena, postojeća elektroenergetska mreža takođe sadrži značajan - i često neiskorišćen - potencijal koji se može otključati digitalizacijom i inteligentnom kontrolom.

Drugim rečima, moramo i izgraditi novu infrastrukturu i pametnije razmišljati o onome što već imamo.

Koristeći podatke, veštačku inteligenciju i takozvane digitalne blizance, električna mreža se može sve više optimizovati i upravljati bliže granicama kapaciteta - bez potrebe za velikim novim ulaganjima u kablove i objekte. Radi se o stvaranju bolje vidljivosti u sistemu i mogućnosti simuliranja i predviđanja opterećenja u realnom vremenu.

Ovo se već primenjuje u praksi: u Finskoj Fingrid koristi digitalne blizance za testiranje dinamičkih scenarija i identifikaciju potencijalnih uskih grla u ranoj fazi. U Norveškoj Elvia optimizuje korišćenje kapaciteta mreže koristeći algoritme zasnovane na podacima.

„Moramo se istovremeno proširiti i modernizovati ako se dobre namere osećaju u praksi. Pomoću digitalnih rešenja možemo steći mnogo bolji uvid u naše elektroenergetske mreže i koristiti ih daleko efikasnije,“ Andreea Balasiu objašnjava.

Ona takođe ističe da će buduće energetske sisteme sve više karakterisati fleksibilnost na strani potrošnje. Nove vrste potrošača - kao što su data centri, industrijski objekti i rešenja za skladištenje energije - mogu igrati aktivniju ulogu u balansiranju električne mreže.

„Ako počnemo da vidimo potrošače kao fleksibilnu imovinu, a ne samo opterećenje, otvaraju se potpuno nove mogućnosti. Oni mogu pomoći u ublažavanju pritiska na mrežu i stvaranju stabilnijih operacija.“

Ovo uključuje upotrebu baterija i inteligentnu, dinamičku kontrolu, gde se potrošnja vremenom menja. Kao rezultat toga, energetski sistem ne samo da postaje veći - već i pametniji i prilagodljiviji.

Imamo sve građevne blokove

Za nas je zaključak jasan: ako Evropa želi da uspe u svojim zelenim ambicijama, potrebno joj je koherentnije fokusiranje na ceo energetski sistem. Ne radi se samo o proizvodnji više obnovljivih izvora energije, već pre svega o osiguravanju da se ona može efikasno distribuirati, koristiti i integrisati u svim sektorima.

„Imamo građevne blokove: tehnologije su na snazi i početna pozicija je jaka - takođe u Danskoj. Ali potrebne su nam investicije, regulacija i tehnologija da bismo se kretali u istom pravcu“, kaže Andreea Balasiu.

Prema njenim rečima, perspektiva se proteže izvan klimatskih razmatranja. Otporna i inteligentna elektroenergetska mreža takođe je ključna za evropsku konkurentnost, energetsku nezavisnost i sposobnost privlačenja novih investicija.

Kao rezultat toga, energetska infrastruktura postaje ne samo tehnička potreba - već i strateški preduslov za budućnost društva i biznisa.

April 2026