San o Sueckom kanalu

Norveška kompanija revolucioniše tehnologiju. Ideju sam dobio nakon što se brod dug 400 metara zaglavio u Sueckom kanalu i zaustavio sav brodski saobraćaj.

Početkom martovske večeri 2021. godine, Davoud Taiebi (Ph.D.) sedeo je i gledao vesti. Brod dug 400 metara i širok 59 metara zaglavio se u Sueckom kanalu i zaustavio sav brodski saobraćaj. To je bila katastrofa za životnu sredinu i svetsku ekonomiju.

Incident je izazvao ideju za Taiebija. Hteo je da revolucioniše tehnologiju koja uklanja rastresiti pesak i sediment novom vrstom robota. U saradnji sa Siemens Xcelerator Kcelerator-om, njegova kompanija Granfoss sada je na putu da postane nova kompanija za pomorsku tehnologiju.

U lukama širom sveta blato je veliki problem. I za brodarstvo, koje ne dolazi sa čamcima kada dno u lukama postane previše plitko, i ne najmanje važno, problem za životnu sredinu.

- Tehnologija bagera se malo promenila u poslednjih 30 godina, kaže Davoud Taiebi, osnivač i direktor Granfossa.

Kada se blato sakupi, ono se puni u velike barže ili rezervoare gde voda koja dolazi sa blatom curi i nosi toksine nazad u more.

- Metode uklanjanja blata često pogoršavaju uticaje na životnu sredinu. Danas se veliki bageri ili plovila za bagere koriste za kopanje u morskom dnu. Zbog toga se ekološki opasne supstance u blatu kovitlaju gore i izlaze u more. Izuzetno je destruktivno za sav morski život, kao i za kvalitet vode kako lokalno tako i globalno, objašnjava on.

Rad uklanjanja blata mora se stalno ponavljati kako bi se sprečilo začepljenje luka. Naročito u lukama koje se nalaze na izlazu reka gde se sediment nosi strujom i nakuplja se u podvodnim obalama sedimenta, povećava se rizik od nasukanja većih brodova.

Davoud Taiebi (levo) je osnivač i tehnički direktor Granfossa. Ovde sa timom iz luke Drammen i Siemensa.

Centralni usisivač ili robotska kosilica - u velikom obimu

Tajebijeva ideja one noći kada je sedeo i gledao brod u Sueckom kanalu bila je svojevrsni robot usisavač koji usisava blato u luci u zatvoreni sistem.

- Zamislite neku vrstu centralnog robotskog usisivača u vašoj kući koji usisava podove bez prašine i prljavštine koja se zatim usisava u centralni sistem, kaže Taiebi i nastavlja:

- Na ovaj način sprečavate istjecanje toksina iz blata i umesto toga ostanete u robotu dok ne stigne do „priključnih stanica“ duž luka.

Granfoss tako postaje kompletan sistem. Kada se roboti vrate na „priključne stanice“, bager se pumpa i čisti u centrifugi koja odvaja zagađivače od vode.

Roboti takođe rade kontinuirano, za razliku od trenutnog rešenja, koje čeka dok se luke ne prepune blatom pre iskopavanja.

— Često koristim i robotske kosilice kao poređenje kada objašnjavam Granfoss robote. Dok robotska kosilica osigurava da trava nikada ne postane previsoka i da ste na kraju primorani da koristite velike, zagađujuće alate, naši roboti mogu da rade isti posao u pogledu blata, kaže Taiebi.

Prema rečima inženjera, roboti vode računa da se pod vodom ne formiraju veliki vijenci blata, gde se brodovi mogu nasuknuti, a koji takođe sakupljaju ekološki opasne materije koje vremenom curi u more.

Frank Rørtvedt, arhitekta digitalne transformacije u Siemens Xcelerator.

Snažno se uklapa u Siemens Xcelerator

Važan pristalica u radu na razvoju robota je globalni tehnološki gigant Siemens.

- Granfoss je veoma dobar meč za nas. Neverovatno smo impresionirani konceptom i načinom na koji njihov robot može da eliminiše potrebu za godišnjim bagerom, kaže Frank Rørtvedt, arhitekta digitalne transformacije u Siemens Xcelerator.

Siemens Xcelerator je Siemensov tehnološki portfolio sa hardverom i softverom koji neometano rade zajedno u ekosistemu gde proizvođači, programeri i industrija mogu imati koristi jedni od drugih.

Izvršni direktor kompanije Granfoss, Solveig Elilla Kristiansen.

— Granfoss koncept uključuje autonomne robote, patentiranu tehnologiju bagera i skalabilna tehnička rešenja koja se pokreću pomoću digitalne platforme koja su gradivni blokovi industrijskog metaverzuma, objašnjava Rørtvedt, dodajući:

— Ovde imamo tehnologiju sistematizovanu sa jasnim ciljem da svet, a posebno naše okeane, učinimo boljim mestom.

Ovo se veoma dobro uklapa u koncept Kcelerator, koji se fokusira na održive ideje i rešenja, navodi Rørtvedt.

Generalna direktorka Granfossa, Solveig Elilla Kristiansen, takođe je zadovoljna partnerstvom.

— Ono što ćemo graditi nije samo proizvod, već industrijska kompanija. Sarađivaćemo sa onima koji su bolji od nas u oblastima u kojima nemamo stručnost. Zato je Siemens Xcelerator partner iz snova za nas, kaže ona i naglašava:

— Ekosistem stručnjaka i projekata koje dobijamo kao partner Kcelerator daje mi uverenje da nas malo toga može zaustaviti, kaže Kristiansen.

More mogućnosti sa Siemens Xcelerator Kcelerator-om

Usisna glava robota koje je razvio Davoud Taiebi i koja osigurava da je bager zatvoren unutar sistema već je patentirana, ali robot takođe ima nekoliko mogućnosti na kojima rade u saradnji sa Siemensom.

Između ostalog, oni rade na povezivanju senzora koji će omogućiti prikupljanje podataka o širokom spektru podataka o životnoj sredini i kvalitetu vode, kao što su informacije o kvalitetu vode, mineralima, temperaturama ili slično.

— Već smo u procesu izrade prototipa koncepta za tehnološku platformu i pravimo neophodne pripreme kako bismo mogli da se skaliramo strukturom i brzinom, kaže Rørtvedt i objašnjava da će digitalni blizanac robota i porta koji je već u fazi povećanja veličine ponuditi veliku vrednost ekosistemu.

- I pružite priliku za digitalnu simulaciju i verifikaciju zadataka, što će doprineti komercijalnom povećanju, dodaje on.

Od luke Drammen do Sueckog kanala?

Granfoss je takođe sklopio saradnju sa Drammen Havnom kao njihovom pilot lukom. Ovo, kao i svi drugi portovi, ima problem sa blatom koje se nakuplja i mora se ukloniti kako bi port bio otvoren i dostupan.

- Bagerstvo danas je dugotrajno i skupo. Takođe ima velike i negativne efekte na životnu sredinu. Kontaminirani sedimenti mogu se proširiti na veće površine, a toksini iz okoline mogu se preneti u vodu „, kaže Ingvild Sedahl, šef komunikacija i marketinga u Drammen Havnu.

— Pored toga, mašine koje se koriste za bageriranje rade na fosilnim gorivima koja doprinose emisiji CO2, dodaje ona.

Sedahl se raduje što će videti kako tehnologija Granfoss može doprineti efikasnijim i ekološki prihvatljivijim lučkim operacijama kako u Dramenu, tako iu drugim lukama.

- Ako Granfoss uspe sa svojom tehnologijom, moći ćemo da bageramo autonomno, bez emisija i kontinuirano bez ometanja brodskog saobraćaja. Možete zamisliti da to pruža velike mogućnosti, kaže ona.

I osnivač i izvršni direktor kompanije se slažu.

— Ovde postoji globalno tržište, kaže Kristiansen, a Taiebi prati:

— Bagerstvo je problem za sve svetske luke, a tržište je veoma zabrinuto za pronalaženje održivih rešenja. Dakle, možda san robota Granfoss u Sueckom kanalu ipak nije tako daleko, smeši se.

Želite da znate više? Kontaktirajte Frank Rørtvedt

Tel. +47 99772527

E-pošta: frank.roertvedt@siemens.com