Suočavanje sa kriznim uslovima

MART 2024

Anthony Casciano i Mary Claire Morris

Klimatske i vremenske katastrofe, uključujući suše, jake oluje, poplave i ekstremne temperature — danas su skoro pet puta češće nego pre 50 godina. To predstavlja rizik za zajednice, preduzeća i globalnu ekonomiju i naglašava značaj otpornosti na klimatske promene i prilagođavanja. Potrebno je finansiranje kako bi se unapredili globalni napori, ali najnoviji podaci pokazuju da se kapital i dalje nedovoljno izdvaja za suočavanje sa ovim izazovom.

Od 1,3 biliona dolara uloženih u klimatsko finansiranje tokom 2021–2022, manje od 5% bilo je usmereno na prilagođavanje klimatskim promenama ili pripremu za njihove posledice. Većina sredstava usmerena je na ublažavanje klimatskih promena, odnosno na smanjenje emisija gasova i ograničavanje globalnog zagrevanja.

Iako je ubrzana dekarbonizacija ključna, jednako je važno da zajednice, ekonomija i životna sredina budu spremni za uticaje klimatskih promena koji su već prisutni ili neizbežni. Organizacije poput Siemens Financial Services (SFS) pomažu kompanijama u celom lancu snabdevanja da osmisle nove pristupe održivosti. Ipak, za dalji napredak potrebno je veće angažovanje privatnog sektora.

Borba protiv klimatskih promena

Veća globalna svest o klimatskim promenama dovela je do brzog razvoja zelene ekonomije i brojnih obaveza ka neto nultim emisijama u poslednjim decenijama.

Kompanijama su danas dostupni brojni alati za dekarbonizaciju, uključujući SFS-ov Decarbonization Business Optimization (DBO™) — digitalni alat koji uklanja početne prepreke i otkriva najisplativije načine za smanjenje emisija u njihovim objektima.

DBO™ koristi podatke iz brojnih pouzdanih izvora kako bi malim i srednjim preduzećima (MSP) pokazao njihov trenutni ugljenični otisak, ponudio prilagođene scenarije i dao pregled isplativosti ulaganja. Omogućava korisnicima da unesu adresu objekta i sagledaju opcije za dekarbonizaciju na osnovu njegovog energetskog profila. Alat pruža jasne smernice za smanjenje emisija i podržava napore u borbi protiv klimatskih promena.

Resursi kao što je DBO™ omogućavaju značajan napredak u ublažavanju klimatskih promena, zajedno sa međunarodnim obavezama poput Pariskog sporazuma i američkog Zakona o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act).

Ipak, klimatske promene i dalje nadmašuju ove napore. Po prvi put, svet je tokom cele godine premašio zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, zaključno sa januarom 2024. Održavanje ispod 2 stepena Celzijusa i dalje predstavlja veliki izazov, a posledice se već osećaju širom sveta. Uz dekarbonizaciju, potrebno je bolje pripremiti zajednice i globalne lance snabdevanja za uticaje sve toplije klime.

Ulaganje u otpornost i prilagođavanje klimatskim promenama

Klimatska otpornost obuhvata i ublažavanje i prilagođavanje, sa ciljem izgradnje sistema koji mogu da izdrže i oporave se od klimatskih šokova i pritisaka. Najugroženije zajednice, koje najmanje doprinose klimatskim promenama nesrazmerno trpe posledice klimatskih katastrofa. Kako se učestalost i ozbiljnost ovih događaja povećavaju, raste i potreba za većim ulaganjima u prilagođavanje klimatskim promenama.

Ujedinjene nacije procenjuju da će do 2030. godine zemljama u razvoju biti potrebno do 387 milijardi dolara godišnje za prilagođavanje klimatskim promenama, kako bi unapredile tehnologiju, poljoprivredu i vodne sisteme i smanjile klimatske rizike. Rešavanje ovih izazova nije samo ekonomski važno, već i pitanje odgovornosti. Iako su potrebna velika ulaganja, svaki dolar uložen u prilagođavanje može doneti između dva i deset dolara koristi, kroz smanjenje rizika, veću produktivnost i inovacije.

Ipak, od ukupnog globalnog klimatskog finansiranja za prilagođavanje u periodu 2021–2022, više od 98% dolazi iz javnog sektora, dok je učešće privatnog sektora i dalje ograničeno. Ovakva situacija delimično je posledica percepcije većeg rizika i neizvesnih prinosa kod ulaganja u prilagođavanje.

Za razliku od ublažavanja klimatskih promena, koje često donosi jasne finansijske koristi poput uštede energije ili ugljeničnih kredita, koristi prilagođavanja su manje vidljive i teže se mere. Zbog toga i privatni i javni sektor oklevaju da ulažu u projekte prilagođavanja, posebno kada postoje druge investicione mogućnosti ili potrebe za kapitalom.

Dodatno, postoji nedovoljno razumevanje klimatskih rizika u lokalnom kontekstu. Iako imamo mnogo podataka o prošlim klimatskim događajima, njihovo povezivanje sa budućim scenarijima i uključivanje u planiranje projekata i dalje je zahtevno. Ovaj nedostatak razumevanja usporava ulaganja i otežava napredak u prilagođavanju klimatskim promenama.

Jačanje otpornosti na klimatske promene

U okviru Siemensove kampanje Tehnologija za održivi razvo, SFS je pokrenuo izazov „Jačanje otpornosti na klimatske promene“ kako bi povećao svest o potrebi prilagođavanja klimatskim promenama i podstakao konkretne korake. Prijave su stigle iz 25 zemalja, što potvrđuje globalni značaj otpornosti na klimatske promene.

Učesnicima smo postavili izazov da razviju alat koji identifikuje prilike za unapređenje klimatske otpornosti i mere prilagođavanja koje kompanije mogu primeniti, konkretno za svoje objekte, a na osnovu lokacijski specifičnih klimatskih rizika.

Pobednički tim, CRISP-X, kreirao je alat koji će, nakon daljeg razvoja, omogućiti kompanijama da sagledaju verovatnoću i jačinu klimatskih događaja na svojim lokacijama, uz predloge mera za prilagođavanje i povećanje otpornosti. Ovaj alat ima za cilj da korisnicima omogući proaktivno upravljanje rizicima i donošenje informisanih odluka, uz podsticanje održivog poslovanja i razvoja otpornog i ekološki odgovornog okruženja.

Rezultati se vide u portfoliju

Zahvaljujući alatima poput onog koji je razvio CRISP-X, privatni sektor može donositi bolje, na podacima zasnovane odluke o ulaganjima u klimatsku otpornost i prilagođavanje. SFS već pomaže kompanijama da unaprede otpornost svojih objekata kroz inovativna finansijska rešenja uz podršku tehnologije. Kao što ulažemo u energetsku tranziciju, želimo da naš kapital doprinese izgradnji otpornije budućnosti.

Na primer, pomogli smo kompaniji Plus Power u finansiranju pet postrojenja za skladištenje energije u baterijskim sistemima (BESS) u Teksasu i Arizoni. Vremenski ekstremi izazvani klimatskim promenama, kao što su toplotni talasi i jake zimske oluje, dovode do rekordne potražnje za električnom energijom. Skladištenje energije ima ključnu ulogu u očuvanju stabilne elektroenergetske mreže koja može da izdrži ekstremne vremenske uslove, uz smanjenje emisija kroz dekarbonizaciju izvora energije.

Sa druge strane, podržali smo finansiranje akvizicije kompanije CMI Limited Co. od strane Charger Investment Partners, koja se bavi razvojem i proizvodnjom održivih materijala za zaštitu obala i pristup morskim područjima. Kako nivo mora raste, ovi materijali igraju ključnu ulogu u zaštiti poplavnih područja i luka.

Vizija SFS-a je da unapredi otpornost na klimatske promene pomažući kompanijama da dekarbonizuju poslovanje i prilagode svoje objekte, istovremeno otkrivajući nove prilike za rast.

Zaključak

Klimatske promene imaju ozbiljne posledice i neophodno je da i javni i privatni sektor reaguju kroz ublažavanje i prilagođavanje. Uz napredne tehnologije i veće investicije, možemo graditi otporniju budućnost.