Benno Schiefer | Izumitelj godine | Dizajn i korisničko iskustvo
Svako jutro milioni ljudi koriste S-Bahn prigradske vozove u urbanim centrima Nemačke. Samo u Minhenu, stotine hiljada ljudi svakog dana zavise od njih kako bi bezbedno i na vreme stigli na svoje odredište. Ali iza svakog nesmetanog putovanja krije se priča o inovacijama i ljudskoj domišljatosti – priča koja pokazuje da promišljen dizajn ne samo da izgleda bolje, već je i održiviji. Benno Schiefer, bivši viši industrijski dizajner u Siemens Mobility i sada u fazi postepenog odlaska u penziju, to veoma dobro zna. Kao „Izumitelj godine 2025“, nagrađen je za inovaciju koja na prvi pogled deluje jednostavno: kako dizajnirati prednji deo S-Bahn voza? Ipak, iza tog prednjeg dela krije se složena zagonetka aerodinamike, estetike i svakodnevne upotrebljivosti – zagonetka čije rešenje bi moglo postati prekretnica za celu industriju.
„Originalni brief za spoljašnji dizajn došao je od eksternog studija kao deo tenderske dokumentacije i, iako je bio moderan, nije bio idealan sa aerodinamičkog stanovišta“, priseća se Schiefer, opisujući početak svoje misije. Ono što je spolja moglo delovati kao čisto estetski problem, ispostavilo se kao fundamentalno pitanje energetske efikasnosti. Za razliku od automobila, S-Bahn vozovi obično rade dvosmerno, što znači da mogu da se kreću u oba pravca. To postavlja sledeći aerodinamički izazov: prednji i zadnji deo voza moraju naizmenično funkcionisati kao prednji ili zadnji, u zavisnosti od smera kretanja. Međutim, oba položaja postavljaju suštinski različite aerodinamičke zahteve na oblik čela voza. Na prednjem delu vozila vazduh treba da teče oko vozila uz što manji otpor kako bi se minimizovali gubici usled stagnacionog pritiska. Na zadnjem delu, međutim, poželjno je kontrolisano odvajanje strujanja. U automobilskoj industriji ovaj konflikt se rešava asimetričnim dizajnom: aerodinamički oblikovan i zaobljen prednji deo, dok je zadnji deo namerno uglast.
Za železničko vozilo ovo rešenje nije moguće – jer prednji i zadnji deo zapravo čini jedna ista čela struktura voza, koja mora podjednako da ispunjava obe aerodinamičke funkcije. Schieferov pristup bio je jednostavan koliko i genijalan: on je u suštini spojio formu i funkciju prednjeg i zadnjeg dela vozila u jedinstveno rešenje.
Rezultat je organski oblikovana prednja struktura koja je optimizovana za obe funkcije i jednako smanjuje otpor vazduha u oba smera kretanja.
Ovo je bilo zasnovano na preciznim analizama strujanja i brojnim simulacijama koje su sproveli njegovi kolege iz odeljenja za aerodinamiku, sa kojima je testirao različite poluprečnike, nagibe, zakrivljenosti i prelaze. Kombinovanjem tehničkog proračuna i dizajnerske intuicije stvorili su oblik koji aerodinamički dobro funkcioniše, a istovremeno deluje estetski uravnoteženo. Rezultat je dizajn koji omogućava značajne uštede energije tokom celog životnog veka voza i smanjuje nivo buke tokom rada – tih, efikasan i vizuelno harmoničan voz koji se bukvalno bolje „klizi“ kroz vazduh.
Rezultat impresionira ne samo svojom praktičnošću, već i estetskom izvrsnošću. Novi dizajn prednjeg dela od 2028. godine dodaće moderan, budućnosti okrenut akcenat gradskom pejzažu Minhena – pokretni dokaz da efikasnost i elegancija ne moraju biti suprotnosti.
Ono što izdvaja Schieferov pristup jeste njegova neuobičajena kombinacija tehničke ekspertize i kreativne vizije. Njegove dvostruke profesionalne kvalifikacije kao mašinskog inženjera i dizajnera omogućavaju mu da pristupa problemima na drugačiji način – u dve faze. Prvo razvija ideje bez razmatranja tehničke izvodljivosti, a tek u drugom koraku ispituje njihovu praktičnu primenljivost. „Za inovacije je ključno da se pređe granice sopstvene discipline“, ističe on. Ovo uverenje potiče iz njegovih formativnih godina studija, tokom kojih je paralelno radio u različitim kompanijama uz studije – naporno, ali iskustveno veoma obogaćujuće vreme.
Tada mu je profesor dao savet koji i danas oblikuje njegov rad: „Na početku kreativnog procesa uvek morate zamisliti da je sve moguće i postavljati prava pitanja. Pitanja koja ne prisiljavaju vaš um i maštu u unapred zadati okvir.“ Ovaj stav ogleda se u metafori Benna Schiefra: „Ako pitate kako bi mogao da izgleda novi toster, dobićete samo novu limenu kutiju sa grejačima. Ali ako postavite otvorenije pitanje, poput toga na koje sve nove načine može da se dobije hrskav hleb, vaš um će biti slobodan da dođe do potpuno novih ideja.“ On je motivisan brzom implementacijom novih rešenja. „Najveća radost mi je kada vidim da se ideja direktno primenjuje u proizvodnji i znam da funkcioniše“, kaže on, opisujući trenutak kada vizija postaje opipljiva stvarnost.
Brojke govore same za sebe: inovativni dizajn S-Bahn voza bio je važan faktor u dobijanju tendera za Minhen 2023. godine – ugovora vrednog preko 2 milijarde evra. Ali iza ovih impresivnih brojki krije se još važniji uvid: tehnologija sa svrhom se isplati. Njegov izum je najbolji dokaz kako se dizajn, domišljatost i održivost mogu kombinovati kako bi se stvorila stvarna dodatna vrednost u svakodnevnom životu miliona ljudi. U vreme kada je održiva mobilnost jedan od ključnih izazova društva, projekat minhenskog S-Bahn sistema pokazuje kako inovacija nastaje tamo gde se susreću ljudske potrebe, tehnička izvrsnost i korporativna odgovornost. I tako priča o prednjem delu voza postaje vizija budućnosti koja se već danas oblikuje.
Benno Schiefer | Izumitelj godine | Dizajn i korisničko iskustvo