Napomena urednika: Ovo je lagano uređena verzija transkripta Barbarinog nedavnog razgovora u podkastu Optimistički izgledi sa američkim kongresmenom Džejom Obernolteom: Pretplatite se na podcast na svojoj omiljenoj platformi.
Predstavljajući Kaliforniju, kongresmen Džej Obernolte je predsednik Pododbora za istraživanje i tehnologiju Odbora za nauku, svemir i tehnologiju Predstavničkog doma i član Odbora za energiju i trgovinu, pred kojim sam svedočila u februaru.
Prošle godine je predvodio dvostranački Izveštaj kuće o veštačkoj inteligenciji koji istražuje odgovorno usvajanje AI u svim sektorima.
Kongresmen Obernolte je takođe osnivač FarSight Studios, američkog programera video igara.
Barbara Hampton:
Molimo vas da našoj publici date pogled sa 30.000 stopa o tome kako vidite mogućnosti i rizike za AI u američkim preduzećima.
Kongresmen Obernolte:
AI će biti potpuno transformativan ne samo za američko poslovanje, već i za američko društvo. I, nažalost, mislim da smo uradili veoma loš posao artikulisanja optimističnog slučaja za AI. Mi kao Amerikanci imali smo svoje mišljenje o nedostacima AI obojenim tokom poslednjih 50 godina naučne fantastike i pop kulture. Dakle, ako pitate nekoga o AI, dobićete nešto iz Terminator filmova u kojima se vojska zlih robota diže da preuzme svet, ali ne dobijate optimističan slučaj.
A optimističan slučaj je sledeći: Pre svega, AI je već najmoćnije sredstvo za širenje ljudskog znanja koje je čovečanstvo ikada izmislilo. Može vas naučiti bilo čemu o čemu želite da naučite, u bilo kom stilu učenja koji je optimalan za vas. Drugo, to će u potpunosti demokratizovati pristup, ne samo informacijama i obrazovanju, već i stručnom mišljenju. I to će u potpunosti promeniti naše društvo.
Ali ono što se takođe dešava je da će AI uskoro postati najmoćnije sredstvo za poboljšanje ljudske produktivnosti koje je čovečanstvo ikada izmislilo. A to će biti neverovatno osnažujuće. Verujem da će to stvoriti rastući talas prosperiteta koji bukvalno podiže sve brodove u Americi.
Barbara Hampton:
Predvodili ste dvostranačke napore u Kongresu da napravite izveštaj Predstavničkog doma o veštačkoj inteligenciji, istražujući upotrebu AI u više sektora, od zdravstvene zaštite do finansiranja do poljoprivrede. Izveštaj je takođe ponudio viziju odgovornog usvajanja veštačke inteligencije, inovacije i upravljanje koje moraju biti uravnotežene kako ova tehnologija ulazi u naš svet. Kada sada razmislite o izveštaju, koji su najvažniji događaji koji vam zaista iskaču?
Kongresmen Obernolte:
Naša radna grupa bila je zadužena za posao da do kraja 2024. godine osmisli izveštaj koji predlaže savezni regulatorni okvir za AI. Dakle, imao sam 24 veoma talentovana i posvećena člana, po 12 sa svake strane. Prošle godine smo imali 25 saslušanja i u decembru smo dostavili izveštaj od 270 stranica koji je ispunio našu optužbu.
Upravo smo pogodili vrhunce ovog izveštaja: Amerikanci su pod pogrešnom shvatanjem da je AI neregulisan u našoj zemlji. To je potpuno neistinito. Usvojili smo veoma drugačiji pristup u odnosu na druge entitete poput Evropske unije u prihvatanju decentralizovane sektorske regulative.
To znači da verujemo u regulisanje ishoda, a ne u alate. AI je veoma moćan alat, ali na kraju dana, to je samo alat. A kada razmišljate o rizicima primene AI, što je ono što morate da razumete da biste mogli da razgovarate o tome koja je naša obaveza kao regulatora da ublažite te rizike, veoma je važno šta ćete učiniti sa tom AI. Algoritam koji je neprihvatljivo rizičan u jednom kontekstu upotrebe - na primer, AI u medicinskom uređaju koji će biti implantiran u nečije telo, da imenujemo posebno rizičnu implementaciju - mogao bi biti potpuno benigan u drugoj upotrebi, kao što je video igra. Sektorski regulatori to znaju.
Već imamo AI koji se koristi u kontekstima poput medicinskih uređaja. Ustvari, mnogi ljudi su šokirani kada im kažem da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA), koja je očigledno naš regulator koji ima ovlašćenja nad regulacijom medicinskih uređaja, već obradila preko hiljadu aplikacija za upotrebu AI u medicinskim uređajima.
Dakle, jedna od stvari u našem izveštaju koju prihvatamo je nastavak ovog decentralizovanog, sektorskog pristupa regulaciji. Evo razloga zašto.
Evropska unija je zauzela sasvim drugačiji pristup. Centralizovali su sve; imaju svoje sektorske regulatore, ali stvaraju novi regulator za AI. Kao rezultat toga, trebaće vam još jedna licenca tog regulatora za sve osim za upotrebu AI sa najmanjim rizikom.
Mislimo da je to pogrešan pristup jer mislimo da je mnogo lakše naučiti FDA, na primer, onome što možda već ne zna o AI nego što bi bilo naučiti potpuno novi entitet svemu što je FDA naučila tokom decenija obezbeđivanja bezbednosti pacijenata.
To važi i za druge sektorske regulatore. Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima (NHTSA) već se bavi upotrebom AI u vozilima sa autonomnim pogonom. Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) bavi se upotrebom AI i avionike vazduhoplova. Lista se nastavlja i dalje i dalje.
Barbara Hampton:
Mislim da to ima smisla. Ono što je takođe zanimljivo je da kada o tome razmišljamo iz perspektive krajnjeg korisnika, često nismo ni svesni postojanja AI. Pogledajte primere algoritama mapiranja koje koristimo ili, iskreno, samo jednostavne mogućnosti pretraživanja na koje smo se svi navikli. Ovo je prva tehnologija koja zapravo dolazi ljudima umesto da ljudi moraju da idu pre,a tehnologiji da bi je ugradili.
Kongresmen Obernolte:
Zanimljivo je da niko nije smislio federalnu definiciju u statutu šta AI zapravo znači ili šta je AI. A to je zato što je AI u oku posmatrača. Da li je to neuronska mreža? Da li je to algoritam zbog kojeg računar izgleda kao osoba? Svako ima drugačiju definiciju.
Za mene je AI sve što komunicirate sa mašinom, ali izgleda kao da komunicirate sa čovekom. Kada to svedete na to, možete videti zašto će AI biti toliko uticajan, jer će stvoriti način koji nam omogućava veoma ljudski interfejs za suočavanje sa komplikovanom tehnologijom.
Barbara Hampton:
Bila sam oduševljena što sam ranije ove godine imala priliku da svedočim pred vašim odborom da razgovaram o AI i proizvodnji. Zaista ste zaronili u uticaj AI na proizvodnju. I zaista smo pokušavali da napravimo razliku između onoga što smo u to vreme nazvali „potrošačkom veštačkom inteligencijom“ - veštačkom inteligencijom koju koristimo u našem privatnom životu, u našem komercijalnim životima, u našim zabavnim životima i veštačkom inteligencijom koja se uvodi u svet proizvodnje, gde imamo kontrolu nad podacima koji se koriste za obuku osnovnih modela i gde imamo kontrolu nad načinom na koji se to koristi i nad ljudskom intervencijom u proizvodnom okruženju. Onog dana kada sam svedočila, pratili ste pitanje koje je jasno pokazalo da razmišljate na ovaj način prema sektorskim pristupima.
Kongresmen Obernolte:
I odlična je stvar da vam sektorski pristup regulaciji omogućava da napravite razliku između te dve upotrebe, jer je stvar industrijske AI u tome što je okruženje u kojem radi veoma ograničeno. Ako zamislite da AI kontroliše nekoliko robotskih ruku na proizvodnom podu, sa trakom za upozorenje postavljenom oko nje kako bi se osiguralo da ljudi ne uđu tamo, a robotske ruke grade vidžet, to je odličan primer industrijske AI.
Ono što bismo mi kao regulatori uradili kada procenjujemo rizike od toga jeste da pitamo: „Koje su najgore stvari koje se mogu dogoditi?“ Šta su, kako kažu advokati, parade užasa? I šta ćemo učiniti da ih ublažimo? Pa, pošto je okruženje ograničeno, stvari koje mogu poći po zlu su mnogo uže. Sve dok radite kontrolu kvaliteta na vidžetu koji AI gradi, zaista kontrolišete mnoge rizike primene AI u tom slučaju.
Ako to uporedite sa potrošačkom primenom AI, kao u botu za čavrljanje, nemate pojma o rizicima. Može li taj bot pomoći nekome da napravi biološko oružje? Može li to dovesti do toga da tinejdžer usvoji samoubilačku ideju? Može li pokazati neke zaista zabrinjavajuće rasne pristrasnosti? Budući da je primena AI u potrošačkom kontekstu mnogo otvorenija, moramo da brinemo o tim stvarima, dok je mnogo jednostavnije prigrliti industrijsku AI.
Uravnotežena vizija za regulisanje AI
Autor: Barbara Hampton, predsednica i izvršna direktorka, Siemens SAD
Za mene, AI predstavlja sve ono što predstavlja komunikainterakciju sa mašinom, ali što izgleda kao da imate interakciju sa čovekom. Kada to svedete na to, možete da vidite zašto će AI biti toliko uticajna, jer će stvoriti način koji nam omogućava veoma ljudski interfejs za suočavanje sa komplikovanom tehnologijom.
Barbara Hampton:
Često sam čula da govorite o važnosti javno-privatnih partnerstava za unapređenje američkog AI liderstva. Gledajući ovaj pejzaž, jedan od naših nacionalnih ciljeva je da zadržimo tu lidersku ulogu. Koliko se sećam, izveštaj o veštačkoj inteligenciji vaše radne grupe sadrži odličan odeljak koji raspravlja o važnosti vladinih, univerzitetskih i industrijskih ekosistema za istraživanje i razvoj. Voleo bih da čujem vaš pogled na to kako preduzeća i vlada mogu da rade zajedno na razvoju i širenju ovih ekosistema.
Kongresmen Obernolte:
Mislim da će svi trebati da radimo zajedno i guramo u istom pravcu kako bismo održali američku dominaciju u razvoju i primeni veštačke inteligencije. Jedna od stvari zbog koje smo veoma zabrinuti je ta da će nedostajati konkurencije u pograničnom razvoju AI. Postalo toliko skupo u pogledu računarske snage i podataka da bi se razvio algoritam pogranične AI da smo zabrinuti da će samo najveće tehnološke kompanije moći da imaju resurse za to.
To je veoma nezdravo, posebno kada su u pitanju akademska zajednica i preduzetništvo, jer su to dve sile koje su zaista pokrenule napredak u američkim naučnim otkrićima u poslednjih sto godina, i želimo da se uverimo da će ta tradicija da se nastavi. Kada govorite o akademskoj zajednici, posebno istraživanje u akademskim okruženjima dolazi zajedno sa nekim vrlo poželjnim stvarima kao što su transparentnost, objavljivanje i recenziranje. To su stvari koje gubite ako to istraživanje rade samo najveće kompanije iza zatvorenih vrata.
Jedna od stvari koje kažemo u izveštaju radne grupe je preporučiti kodifikaciju pilot programa koji trenutno pokrećemo pod nazivom NARE, Nacionalni istraživački resurs veštačke inteligencije, koji čini bazene podataka dostupnim akademicima i preduzetnicima kako bi se osiguralo da se takva istraživanja i dalje rade izvan velikih korporacija. Ovo je veoma važno.
I, usput rečeno, da istaknemo - s obzirom na to da sam i sam mali konzervativac vlade - svi ovi resursi su donirani. Sve što savezna vlada radi je to da bude čuvar vrata u uređivanju pristupa ovim resursima. To je zato što dobavljači ovih resursa dele naš cilj da osiguramo da preduzetnici i akademici i dalje imaju pristup njima.
Barbara Hampton:
Upravo je ovaj inovativni ekosistem zaista doveo SAD do ove tačke globalnog liderstva. Sada, prebacimo fokus na samo minut i razgovarajmo o uticaju koji će AI imati na ljude.
Čuli ste me kako kažem u svom svedočenju da verujem da AI neće zameniti ljude. Znamo da je svaki talas novih alata i tehnologije koji su uvedeni zapravo proširio ono što je ljudski moguće.
Podeliću sa vama jednu kratku priču o upotrebi AI u poslovanju moje kompanije.
Imali smo istraživače koji su radili na tome kako staviti kopilota u proizvodno okruženje. U fabrici u Nemačkoj, gde je radila prva i druga smena, istraživači su instalirali novi kopilot i ljudi su počeli da ga koriste. U anketama zadovoljstva povratne informacije iz prve i druge smene bile su odlične. Ali istraživači su primetili nešto čudno u podacima. Druga smena ga je koristila više od prve smene. Zašto je to bio slučaj?
Tako su istraživači zapravo obavili intervjue sa osobljem druge smene, koji su rekli: „U prethodnim vremenima, ako je nešto pošlo po zlu tokom druge smene, morali smo da pozovemo stručnjake - ovde, usred noći, ne želimo da im smetamo, pa koristimo kopilota.“
Ovo je vrsta stvari u kojoj, da, AI apsolutno menja način na koji radimo, ali takođe zaista čini ljude produktivnijim i podiže nivo stručnosti. Da li čujete ovakve priče?
Kongresmen Obernolte:
Veoma mnogo. Imamo celo poglavlje u izveštaju naše radne grupe o pitanjima obrazovanja i radne snage. A poenta koju vrlo snažno navodimo je da mislimo da će, kao što kažete, AI stvoriti mnogo više radnih mesta nego što ih ukida, ali će biti revolucionarno obzirom da su nove tehnologije uvek takve.
Vraćajući se sve do pojave štamparije, tehnologije su revolucionarne, ali su one stvorile daleko više radnih mesta nego što su ih ugasile. Mi kao društvo imaćemo obavezu da, pre svega, opremimo naše mlade alatima koji su im potrebni za uspeh u radnom prostoru koji pokreće AI. Potrebna nam je posvećenost prekvalifikaciji jer će biti nekih poslova koji su ugašeni, a ljudima će biti potrebna pomoć da bi se prekvalifikovali u drugim oblastima. Moraćemo da pojačamo njihovu mrežu socijalne sigurnosti kako bismo bili sigurni da niko ne padne kroz pukotine.
Ali na kraju dana, stvorićemo više radnih mesta nego što ih gasimo. Mislim da je veliki deo straha oko ove teme pogrešan. Daću vam konkretan primer iz moje matične države Kalifornije.
Prošle godine smo imali veoma ometajući štrajk holivudskih scenarista. Jedno od centralnih pitanja štrajka bilo je to što su pisci scenarija protivili upotrebi AI od strane filmskih studija za automatizovano pisanje filmskih scenarija. Nekako neizgovorena u ovome je bila pretpostavka da će veća upotreba AI smanjiti broj radnih mesta za holivudske scenariste.
Pomislio sam, koliko je to kratkovidno? Kada pogledam budućnost, za deset godina, zamišljam uključivanje Netflixa i gledanje emisije koju generativni AI kreira u realnom vremenu samo za mene, na osnovu onoga što danas želim da gledam i onoga u što sam uživao gledajući u prošlosti - umesto da gledam emisiju koja je stvorena jednom za svakoga. Imaćemo tehnologiju da to uradimo. I siguran sam da će biti inovativnih preduzetnika koji će to da iskoriste.
To je mnogo, mnogo više poslova za scenariste. I da, scenaristi će znati kako da koriste AI da osnaže svoju produktivnost. To važi za mnoštvo različitih oblasti.
Daću vam još jedan primer. Postoji godišnja anketa maturanata koji su završili srednje škole. Jedno od pitanja je: „Kojoj karijeri najviše težite?“ Kada sam ja odrastao, bio sam na kraju svemirskog programa Apollo, a karijera broj jedan kojoj su mladi težili bila je astronaut. Svi smo želeli da budemo astronauti. Vrlo malo nas je zapravo postalo astronauti, ali to je dovelo čitavu generaciju Amerikanaca u STEM polja, što je bilo neverovatno korisno za našu zemlju.
Možete li da pogodite koji je bio odgovor broj jedan maturanata prošle godine u Americi?
Barbara Hampton:
Nemam pojma.
Kongresmen Obernolte:
Influencer društvenih medija.
Dakle, zanemarujući na trenutak pomalo uznemirujuće stvari koje odgovor govori o našim mladima, razmislite o ovome: Pre pojave interneta, kako biste nekome objasnili šta je influencer društvenih medija, šta oni rade i zašto pružaju vrednost društvu za koju će im ljudi platiti?
Zamislite koliko bi bilo teško voditi taj razgovor. Nemate rečnik osim ako ne razumete internet i način na koji je ljude okupljao i povezao i način na koji ljudi sada žive svoj život putem interneta, zar ne?
Dakle, premotajmo napred - postojaće čitav spektar radnih mesta koja su stvorena zbog AI. Sada nemamo ni rečnik da opišemo šta će biti ti poslovi, ali možemoda se osvrnemo kroz istoriju, ne samo internet, već i industrijska revolucija, štamparija - sve ove tehnološke revolucije stvorile su gubitak poslova, ali su omogućile i ljudski uspeh i stvorile mnogo, mnogo više radnih mesta nego što su ih uništile. Ja sam 100% uveren da će to biti tačno i za AI.
Tehnologije su revolucionarne, ali one su stvorile mnogo više radnih mesta nego što su ih poremetile. Mi kao društvo imaćemo obavezu da, pre svega, opremimo naše mlade alatima koji su im potrebni za uspeh u radnom prostoru koji pokreće AI. Potrebna nam je posvećenost prekvalifikaciji jer će biti nekih poslova koji su nestali, a ljudima će biti potrebna pomoć da bi se prekvalifikovali u drugim oblastima. Moraćemo da pojačamo njihovu mrežu socijalne sigurnosti da bismo bili sigurni da niko ne padne kroz pukotine.
Barbara Hampton:
Roditelji su me često pitali koji savet bih dala njihovoj deci. Šta treba da proučavaju da bi bili spremni za budućnost? I govorila sam ljudima: recite svojoj deci da igraju njihove video igre. Šta mislite o ovoj teoriji?
Kongresmen Obernolte:
Rekao bih: Naviknite se da možete da prenesete mašini kako da rešite problem, a zatim da neka mašina to uradi.
Nekada smo to zvali kompjutersko programiranje. Mislim da sada kada kažemo programiranje, više mislimo na ono što je moja generacija nazivala skriptiranjem. To je mnogo viši nivo. Kada sam počeo da programiram, to je bilo na jeziku vrlo niskog nivoa koji se zove „montažni jezik“, koji je jezik kojim govore čipovi. Kasnije sam dobio jezike višeg nivoa poput C, a zatim objektno orijentisanih jezika.
Sa AI, to će biti još jedan sloj iznad toga gde ćete moći proceduralno preneti AI ono što želite da ona radi. Ljudi koji su najefikasniji u korišćenju AI biće oni koji su najbolji u artikulisanju onoga što žele da AI radi i kako da to učini. A to će biti neverovatno korisne veštine koje treba imati.
Ali dozvolite mi da to uporedim i sa nečim drugim. Kao neko ko je zaposlio hiljade i hiljade ljudi u mojoj karijeri, kako u privatnom sektoru, tako i u poslednjih 20 godina u vladinom uredu, mogu da vam kažem ovo: Molim vas, deco, naučite kako da pišete. To je trenutno jedna od najtraženijih radnih veština. Ali mladi ljudi ne diplomiraju sa sposobnošću da uzmu nešto što žele da kažu i da to prenesu. A to će i dalje biti veoma važno sa AI.
Ovo je zanimljiva stvar jer među nastavnicima postoji ogromna anksioznost zbog dece koja koriste AI za pisanje eseja. To je skoro kao debata koju smo vodili dok sam odrastao o tome da li nam treba dozvoliti da koristimo kalkulatore za dugo deljenje. I rečeno nam je, ne, morate da naučite ovaj tajanstveni proces sa decimalnim tačkama i kako da prenosite stvari. Ali mi smo se poslednji smejali jer se ispostavilo da sada svi nose kalkulator sa sobom kao deo svog mobilnog telefona. Verovatno niko više ne zna kako da radi dugo deljenje kada odraste.
AI će biti sličan. Shvatićemo da postoje stvari koje AI radi za nas i koje nas oslobađaju da razmišljamo o konceptima na višem nivou. Dakle, umesto da razmišljate o tome kako ćete artikulirati određenu tačku, razmišljaćete o tome kako da nekoga ubedite.
Vi i ja razgovaramo. Kako ću da vas ubedim da je moja tačka gledišta tačna? Želim da vam ispričam priču; Želim da vam ispričam ovo putovanje otkrića koje sam preduzeo da pokušam da vas nateram da dođete sa mnom. A onda bih mogao koristiti AI da mi pomogne oko detalja koji idu u prilog mom slučaju. Ljudi koji će biti najuspešniji u korišćenju AI će znati kako da to učine.
Barbara Hampton:
Verzija mene iz 1980-ih koja je koristila računarske kartice apsolutno prihvata ovu novu eru u koju ulazimo. Pored toga, pitam se da li se, na nekom nivou, obrazovanje liberalnih umetnosti vraća u modu.
U razgovoru sa vaspitačima učimo o personalizovanom obrazovanju. Svako od nas može imati AI tutore koji uče naš stil učenja, a zatim su u stanju da nas dovedu putem sopstvenom brzinom. Na raspolaganju nam je toliko mogućnosti da me to dovodi do onoga što volim da pitam svakog svog gosta na podcastu, jer volim da od svojih gostiju učim o njihovom optimističnom pogledu.
Kao član Kongresa, imate neverovatnu priliku da utičete na američke inovacije. O čemu ste najoptimističniji u eri AI?
Kongresmen Obernolte:
Prvo ću se pozabaviti pitanjem koje ste postavili o obrazovanju liberalnih umetnosti. A moj odgovor je: da i ne.
AI će u potpunosti revolucionizirati naš pristup obrazovanju. Poslednjih 150 godina, međutim, prihvatili smo ovaj model koji kaže da kada ste mladi, idete da steknete stvar koju nazivamo obrazovanjem. To radite tako što ćete početi u srednjoj školi, a zatim idete na fakultet, a onda možda nastavite da idete na postdiplomski studij. Tada diplomirate i koristite to obrazovanje do kraja karijere.
Taj model, kroz objektiv učenja osnaženog veštačkom inteligencijom, potpuno je zastareo iz dva razloga.
Prvo, imaćemo priliku da budemo doživotni učenici. Možemo da naučimo sve što želimo, kad god želimo. Pa zašto bismo, zaboga, posvetili sve ovo vreme kada smo mladi, samo učeći stvari, kada je samo učenje nešto što ćemo da radimo ceo život?
Drugo, biće nužnost prihvatanje celoživotnog obrazovanja. Tempo tehnologije će se samo ubrzati i neće biti mogućeg načina da se na samom početku, u mladosti, stekne sve što treba da zna i da ne bude posvećen učenju dok ide dalje. Statistika trenutno kaže da će prosečan maturant ove godine imati tri karijere u svom životu - ne tri različita posla ili tri različita poslodavca, već tri različite karijere, što je neverovatna stvar.
Ali tražili ste optimističan slučaj. Dakle, razmislite o ovome:
Za 250 godina otkako su Sjedinjene Države zemlja, ako se vratite nazad i pogledate našu ekonomsku istoriju, otkrićete da je svako veće širenje našeg bruto domaćeg proizvoda najavljeno odgovarajućim povećanjem produktivnosti naše radne snage. To dvoje su direktno vezani zajedno. Produktivnost američkog radnika podstiče rast naše ekonomije.
U poslednjih šest godina, od početka COVID-a, imali smo postepen pad produktivnosti radnika. Mislim da će AI biti sledeći katalizator ogromne eksplozije produktivnosti koja ne samo da podiže naš bruto domaći proizvod u našoj ekonomiji, već takođe podiže i ekonomsko bogatstvo svih u Americi. To je neverovatno moćna stvar.
Objavljeno: 26. avgusta 2025